Za sve uživaoce dobre turske kafe. U čemu je njena tajna?

Za uživaoce starih običaja, ispijanje kafe je nešto što pričinjava veliko zadovoljstvo. Pogotovo tradicionalne – turske kafe. Opšte je poznato da je svakodnevno dobrodošla u naše domove. Za predah, odmor. Taj topli napitak je takozvani ,,eliksir” života i simbol uživanja. Od pamtivjeka, turska kafa je nešto što se podrazumijeva u kući kod svakog domaćina, pogotovo kod nas na sjeveru.

Opojni miris tek skuvane kafe…

Ona se pije kad dođeš kod nekog u kuću, dok sjediš, ako si u prolazu, a često i pri odlasku. Obično se gosti spremaju da idu i onda se  otvori nova tema, ali  i nastavi uz: ,,Aj  još po jednu, pa da idemo”. Uz kafu se okrenu mnoge teme, otvori se duša, obnovi prijateljstvo. ,,Isćaskamo se dobro”, što bi mi rekli.

Postoji više vrsta kafa. Mi ih osobimo sa: slađa, gorča, turbo slađa, tanja, jača…meni je lično omiljena ,,baška kafa”. E to je ljudi moji prava turska kafa. Još da se kod nas služi u fildžane, to bi bila prava stvar. Uz kocku šećera, dvije pride, pravi je ,,merak” popiti je. One joj daju poseban gušt. Slatka, slatka, i sa ukusom. Još ako odaberete kvalitetnu, pri kupovini, dobićete i divnu pjenu na vrhu kafe, što bi mi rekli ,,kajmak”, tako da taj mali crni napitak, čini čuda.

Kažu da je umjereno ispijanje kafe poželjno za naš organizam. Pozitivno utiče na apetit, budnost, raspoloženje i uopšte funkcionisanje organizma.

,,Uobičajena doza, od dvije do četiri šolje kafe dnevno, smanjuje rizik od srčanog udara i štiti ljudski mozak od demencije, Parkisonove i Alchajmerove bolesti”.

http://www.sedmica.me/tajne-magicnog-napitka/

Kako sam ja naučila da kuvam kafu?

Imamo mi taj ritual na poslu da kuvamo jedni drugima kafu u znak dobrodošlice i početka novog radnog dana. Kuvala sam i ja, sa zadovoljstvom, dok jedno jutro nisam shvatila da to baš i nije dobra kafa. Razmišljala sam za sebe: ,,Voda da provri, šećer u to, kafa..nema tu neke filozofije.” Ali ima, itekako ima. Kuvanje kafe je zaista umijeće.

Kafa u prirodi, poseban užitak…

Od toga dana tek, ja sam počela da gledam kako drugi kuvaju kafu, da učim kako se to radi i da budem obazrivija prilikom njenog spremanja. Počela sam da obraćam pažnju na nijanse u njenom degustiranju i otkrila sam da prepoznam, najzad, lošu kafu. Jedna od takvih je i bila moja.

Kuvanje kafe – po recepturi starih majstora

Od mojih uvaženih kolega – majstora za kafu, sam između ostalog naučila kako se stvarno kuva dobra kafa. To se radi na sledeći način: pustite da se voda zagrijava dok sitni mjehurići ne počnu da izbijaju. Ali ne do ključanja. Zatim ubacite kafu. Poenta je da stavite kafu u pravo vrijeme. I onda ona ključa, ali mora krug da izađe iznutra i tek kad izbije ,,cio” na površinu, kafa je gotova. Za one uživaoce koji ne vole pjenu pri vrhu, vratite je još jednom da proključa, i eto ga. Kafa je spremna.

 

Lokum, jedan od ljepših dodataka kafi

Uživajte, a ko ne zna i dalje da je skuva neka dođe kod mene na časove. Ja sam sada već postala profesionalac. 🙂

 

 

2 komentara

  1. Milivoje Sakota

    2017-04-17 at 21:44

    Divan opis.
    Tekst je ukrasen lokalizmuma,turcizmima,sto celoj priči daje šmek (ukus/miris).
    Setih se,u mom zavičaju su jednu kafu zvali “sikteruša”.Kada gost dosadi,kuva mu se ta kafa.
    Razmisljam dalje,Italijani su usavršili priču sa espresso kafom.
    Cilj je da se u kafi i njenim čarima uživa,a da se pri tom sto manje gubi vremena.

  2. Boban Scekic

    2017-04-18 at 6:06

    Ninaska, TURSKA KAFA mi je drugo ime…ne racunam dan da je poceo, ako nju ne popijem. Odlicno! Bravo!

Leave a Reply